a sta sada

Da li ste nekada razmišljali, onako ozbiljno, ima li ljudskoj gluposti kraja? Može li neko da poveruje da-nema!

Ovih dana srušili 200 m bedema u Novom sadu i-uhapsili bageristu!To sa bageristima nam je već poznato. U ovoj zemlji izgleda su oni jedini junaci koji u različitim vremenima dobijaju naslovnice svih novina. Kolumne pune bivšeg bageriste zbog uspeha obaranja režima,  a ovih dana opet bagerista pa ruši li ruši. Počeo čovek u 10h ujutro i završio na vreme u 22 h. A, niko baš ni da prodje tim putem ni da zapita-bre burazeru, šta to radiš!? Ma, šta nas briga. Ovde više ljudi nemaju interesovanja ni za sebe, a kamoli za druge.

Nije u celoj priči, meni bar ni bitan taj lik bagerista.Ono što ne mogu da prihvatim, ao shvatanju neću ni da razmišljam, je da neko pokušava da celu tu priču ispriča misleći da će narod poverovati da je on to tek onako, iz svog ćefa, odlučio da uradi. E, pa tu i jeste caka. Nisam vam ja drugovi, gospodo ili već šta ste, onaj deo naroda koji to može da proguta kako ga vi nahranite. kašiku pa u usta, do grkljana!

Ima li još iko razuma da kaže i prizna da ne veruje u to što mu se piše i pripoveda o tom bageristi. Bedem će već neko napraviti i veći i stariji nego što je bio. Ali, šta ćemo učiniti sa ljudskom gluposti koja će poverovati da je to on tek onako- hteo i uradio? Danas je to bedem, a sutra će taj, ili već neki njemu sličan bagerista, porušiti i nas, na ulici, poslu, bilo gde. Pa majku mu, kada već ima toliko bagerista u ovoj zemlji što se ne udruže, pa ne sruše sve ono što ne valja i počnu da rade posao koji bageri i treba da rade?

Ne, ne nisam vam ja od tih! Neću da verujem da je taj jadnik za svoju dušu srušio  bedem!  Mislite vi koliko hoćete da je “pučina stoka jedna grdana” i da će pokusati baš sve što joj poslužite. Obezvredjeno je sve što je moglo da se obezvredi, ali…….glupost ljudska stoji još uvek uspravna i ne da se.

E, dok je nama te gluposti imaćemo i bedema za rušenje, i bagera i bagerista.

Ja u tome neću učestvovati  neka budem i osobenjak i na svoju ruku, ali protiv gluposti ću se boriti . Ima još onih ljudi koji znaju, umeju i hoće da se tome suprostave., zar ne? Čvrsto verujem  u - DA!

Da li se i vama desilo kada ste ugledali prvi sneg-oh, kako to asocira na detinjstvo-da pomislite na onu belinu koja zaslepi pri prvom pogledu?Nije kod nas baš tako belo…Više ima one čađi koja se od davnih godina još nije sprala, ni kišama ni snegovima, koju ni sunce nije izbelilo. Samo sekundu, treptaj tek jedan i sneg izbrisa sve one crne misli. Ali, stvarno beše sekunda!

I gde da padne baš u nedelju. Već danas, radni dan i ono crnilo izbi odmah ujutro, čim otvorih oči. I zašto su svi danas, drugi snežni dan, neraspoloženi, ljuti, razočarani….pa, tek je počelo. Ma, znam ja da nije to zbog snega.Ne. To je zbog siline uspomena koje nam se javiše pod granama otežalim belinom, zbog belog neba, zbog belih ulica. Nismo mi navikli na tu čistoću. Zagađeno je mnogo toga. E, zato su danas svi drugačije nervozni nego što su svakodnevno.

Ne, nije trebalo da padne u nedelju! Neki drugi dan niko ne bi ni primetio razlike u ponašanju-sve bi bilo dosadno isto.

Baš je pogrešio sa izborom dana, i mestom, i vremenom.

Ovde ni snegovi  nisu kao što su bili, pa što bi ljudi .  I kao eto, baš se i nije nešto posebno dogodilo, i baš i nije neki sneg i…..bezbroj tih “i” a nimalo onog oduševljenja dece u nama i slike prvih snegova dalekih godina.

Ajmo, još uvek nije kasno da mu se radujemo i probudimo decu u nama, da osetimo prijatnu hladnoću grudve koja će nas pogoditi i ……valjda probuditi!. Ajmo, neka i jeste novi dan ….takvih će biti mnogo…a snegova možda sve manje.

Ljudi skoro se nisam tako obradovala kao danas!

Još ima nade, još ima ljudi koji znaju i žele da razgovaraju….

i to blogeri, koje tek upoznajem. Kakva sreća kada sam videla danas da mi je odgovorila blogerka na tekstić, moj prvi koji sam vam napisala. Suuuper!

Malo sam se odvažila pa kao vaš novi član, pootvarala neke naslove i videla mnogo interesantnih priča i zapažanja.

Jedan od tih članaka, ono što je ozon  napisao o prijatelju kojeg nije ni znao, koji je bio čio, zdrav i …više ga nema. Uvek se setim kako sam ja izvojevala svoju bitku. I evo me, šest godina kasnije….bez dileme da li da ustanem ili odustanem!

Uvek i samo -USTANI. Čak i onda kada su svi počeli da skrivaju oči, zbog suza koje bi ih izdale i skretali pogled u stranu, da ne vidim da znaju šta me čeka i onda sam znala da moram da ustanem. I da bih njima olakšala rekla sam svima, mom suprugu i deci, mojim prijateljima, poznanicima-da mi ne pada na pamet da umrem! Kakav šok za sve. Ništa više nisam objašnjavala. Priča da sve polazi iz glave kod mene se pokazala 100% tačna.

I, zato mi je taj članak različit za nijansu od ostalih- Ali, zašto se On povukao u sebe i od ljudi. Neee!Slušajte-to jeste lična borba, ali samo otvorenih očiju i bistre glave se i taj rat može završiti trifjumfom.

Provereno.

Ne volim više da šetam ulicama moga grada! Ništa više nije isto.

Mislila sam kada su posekli platan u Železničkoj ulici da će mi srce iskočiti iz grudi. Bilo je to pre četiri godine. Do sada posečeno je mnogo platana.  Ni jedno novo drvo nije zasadjeno. Pa, da li baš mora tako? To li je danak novom dobu!Onda ja, koja sam uvek ispred, bar pola pedlja, ne želim to novo doba….odnosno, ne želim ga tako ogoljenog  i pustog. Ima li to veze i sa sentimentom mojih prijatelja, kolega, slučajnih prolaznika na svakodnevnom putu ka tamo i nazad? Nije li seča tog drveća u Gradu zapravo samo odraz onog što nam predstoji?

Ko je ovih godina dolazio, boravio, i odlazio i vraćao se u Novi Sad, primetio je promene. One su čak-svakodnevne. Nisam od onih zelenih, ni onih drugih. Ja sam samo gradjanka Grada.  Onog koji sam neizmerno volela i sa kojim sam odrastala, sazrevala i stasala.Na njegovim ulicama provela i vesele i tužne dane, ljubavi i patnje. Medju zgradama koje su umele da sačuvaju i po koju suzu i prikriju grleni smeh jedne bezbrižne maldosti.
Pa, ni onda kada su ga razarali, misleći da će mi ubiti srce Grada, nisam odustala.

Nije ovo oda, ni spev o prošlom….jednostavno, ovo je samo -STANJE. Ne mogu da verujem da smo u političkim različitostima, opštem siromaštvu, španskim serijama i grand paradama ružičastih i nekih drugih televizija, zaboravili na platane. Hej! Pa oni stasavaju stolećima!

Stvarno, da li više ne volim da šetam mojim Gradom zato što nema platana ili to ne činim zbog drugog?

Ovo je tvoj prvi post. Izmeni ga ili obrisi, i pocni blogovati!